Francuska sportistkinja i travel blogerka, Matilde Bo, Krenula je iz Liona u Francuskoj 4. juna biciklom na put dug oko 4.000 km. Do sada je prešla oko 2.500 km, a planira da krajem avgusta stigne u Tursku. Njena konačna destinacija je malo mesto Havran. Tamo planira da stigne do 23. avgusta gde ide na venčanje kod porodice kojoj je bila gost pre dve godine.
Tada je putovanje trajalo 99 dana od Liona do Istanbula, preko Italije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Albanije i Grčke do Turske i bio joj je potreban jedan mesec da se vrati nazad kombinujući bicikl i autobus.
Na ovo putovanje krenula je sama iz Francuske, preko Švajcarske, Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Rumunije do Srbije, odakle će proći kroz Bugarsku i Grčku do Turske. Za razliku od prošlog puta, kada je išla više Jadranskom obalom, sada se kreće kontinentalnim delom.
Provela je tri dana u Kikindi, pa je odatle preko Nakova prešla u Rumuniju iz koje je došla u Jašu Tomić. Za naše mesto kaže: Jaša Tomić je mirno mesto pored reke, veoma je lepo selo posebno preko leta u ovim vrelim danima.
Slučajno je došla na kamp kod našeg meštanina Dragana Aničina, koji joj je dopustio da raširi šator na njegovom kampu. Kako u se u Jaši sve brzo sazna, tako je dospela kod svojih domaćica Tamare i Tatijane Božović. Kada je saznao za ovaj ogromni sportski poduhvat, Predsednik sportskog saveza Opštine Sečanj Zoran Rikalo dodelio joj je diplomu SSOS za izuzetan sportski poduhvat, kao biciklisti koji prošao je kroz opštinu Sečanj.
Matilde planinari i bavi se alpinizmom i dostiže velike visine, tad se oseća ponosno i to je ispunjava. Smatra da radi velike stvari. Putovanje biciklom daje joj slobodu koja joj je veoma potrebna. U isto vreme uživa u predivnim pejzažima i različitim zemljama. Želi da upozna ljude, različite kulture i narode.
Kada pada kiša ili kad ima mehaničkih problema sa biciklom, kada joj vetar duva u lice, velika je stvar motivisati se i krenuti dalje. Nekada se oseća usamljeno tokom dana dok vozi, ali kad dođe u kamp, ili sretne ljude sva loša osećanja nestanu, uvek se nađu neki dobri ljudu da joj pomognu u nevolji. Veoma su spontani kad je vide, pomažu joj u vezi sa smeštajem i sa hranom.
Kaže da uvek planira šta će raditi sledećeg dana, ali nikad više od toga. Jer se uvek dese neke nepredviđene okolnosti, vreme se promeni, sretne neke ljude i ostane duže nego što je planirala… Za ljude u Srbiji kaže da su veoma prisni i da je veoma lako primaju u svoje domove gde se ona oseća kao član porodice. Verovatno je to iz razloga što postoji verovanje da je putnik namernik poslat od Boga.
Što se tiče najpoznatijeg srpskog pića, rakije, kaže da joj se sviđa i da je dobro gorivo. Kada nema motivacije i volje, kada joj nije dan, pojede burek i momentalno joj bude bolje.
Svim ljudima sveta poručuje da uzmu bicikl i krenu da upoznaju svet i druge narode.